Duhovna i telesna obnova: Umetnost pripremanja posnih jela

Za pravoslavne vernike upravo počinje period duhovnog i telesnog uzdržavanja, vreme kada se trpeza pretvara u molitvu, a izbor hrane postaje promišljeni podvig. Uskršnji post, poznat kao Veliki ili Časni post, traje punih sedam nedelja i predstavlja najstroži period u godini. Mnogi se sa zebnjom pitaju kako ispuniti ove dane, a da ostanu dosledni veri, siti i zadovoljni. Istina je da posna jela mogu biti neverovatno ukusna, maštovita i hranljiva, ukoliko im se pristupi sa malo znanja i dozom kreativnosti. Ovaj sveobuhvatni vodič osmišljen je da vam pomogne da otkrijete bogatstvo posne trpeze, od jednostavnih namaza do svečanih kolača, bez ijedne mrvice životinjskog porekla.

Nije tajna da se mnogi suočavaju sa izazovima. Neko posti samo na Badnji dan i Veliki petak, oslanjajući se na proverene klasike poput hleba sa dijet margarinom i pekmezom, paradajz čorbice ili posnog pasulja. Drugi su, pak, iskusniji i strogo poste sva četiri velika godišnja posta, svaku sredu i petak, osećajući da im je to potrebnije od vode koju piju. Kako kažu iskusni postači, bez posta osećaju da nisu potpuni, da nisu ono što jesu. Ta unutrašnja potreba za čistotom je ono što pokreće volju i olakšava svaki zalogaj.

Osnovna pravila i razjašnjenje nedoumica

Pre nego što zaronimo u recepte, važno je razjasniti nekoliko ključnih stvari. Uskršnji post je, prema pravilima, post na vodi prvom i poslednjom nedeljom, dok se ostalim danima dozvoljava hrana pripremljena na biljnom ulju. Riba je rezervisana samo za praznik Blagovesti i Cveti, ukoliko ne padaju u Strasnu sedmicu. Međutim, duhovnici često naglašavaju da post nije robovanje slovu zakona, već slobodan čin ljubavi. Ukoliko je nekome zbog teškog fizičkog rada ili zdravstvenih problema nemoguće izdržati punu strogost, blagoslov za ublažavanje, poput češće upotrebe ulja ili ribe, sasvim je opravdan. Kako su mnogi mudro zaključili, bolje je postiti na ulju ceo post, nego na vodi samo nekoliko dana i onda potpuno odustati.

Često se postavlja i pitanje crnog vina. Tokom Uskršnjeg posta, vino je dozvoljeno isključivo subotom i nedeljom, i to uz obrok, i to u umerenim količinama. Suština nije u luksuzu, već u okrepljenju. Kada je reč o gotovim proizvodima, čitanje deklaracija postaje obavezna disciplina. Mnoge namirnice koje se intuitivno doživljavaju kao posne to zapravo nisu. Žele se, na primer, pravi od želatina životinjskog porekla, a njegova biljna zamena je agar-agar. Marmelade i razni slatkiši često kriju mlečnu surutku ili čak jaja u prahu. Zato je zlatno pravilo: uvek čitajte etikete. Proizvodi poput "medenog srca" godinama su smatrani posnim, da bi u nekom trenutku u sastavu osvanuli mlečni proteini. Tragovi mleka i jaja na deklaraciji, iako često plod zakonske regulative zbog proizvodnje u istim fabričkim pogonima, za najstrože postače predstavljaju granicu koju ne žele da pređu, birajući time teži, ali duhovno ispunjeniji put.

Čarolija posnih jela na ulju: od čorbi do glavnih zvezda trpeze

Kada je dozvoljeno ulje, kulinarska paleta se neverovatno širi. Jedno od najpopularnijih jela je svakako riblja čorba. Za one koji nemaju mnogo iskustva ili vremena, postoji sjajan trik: uzeti filete rečne ribe, prokuvati ih, a na drugoj strani propržiti luk i dodati povrće - šargarepu, paškanat, celer - pa sve sjediniti sa komadićima ribe. Gotove mešavine začina, posebno one namenske za riblju čorbu, mogu biti odličan saveznik. Krčka se dok ne postane savršeno, a na kraju se može dodati malo paradajz pirea ili sirćeta za osvežavajuću notu.

Za ljubitelje tjestenine, makaroni sa tunjevinom su brz i zasitan obrok. Crni luk se proprži, doda se oguljeni sveži paradajz i bosiljak, pa se sve kratko dinsta. Potom se dolivaju dve čaše vode, a kada proključa, ubacuju se makaroni koji upijaju tu začinjenu tečnost. Na kraju se umeša konzerva tunjevine i jelo je gotovo. U sličnom duhu, posna bolonjeze varijanta podrazumeva sojine ljuspice umesto mlevenog mesa. Soja, prethodno potopljena u vrućoj vodi, dinsta se sa lukom i šargarepom, a zatim krčka u gustom soku od paradajza sa origanom. Preliveno preko špageta, ovo jelo mami nepce i ne zaostaje za mrsnom verzijom.

Soja je generalno kameleon posne kuhinje. Od nje se može napraviti fantastičan paprikaš. Sojini odresci se iseku na kocke, probare, a potom udinstaju sa mnogo luka, krompirom i začinima - prava milina. Drugo sjajno jelo je krompirača sa sojom. Krompir se iseče na kolutove, pomeša sa sojinim ljuspicama, vegetom, biberom, bosiljkom i razmućenom kašikom brašna sa crvenom paprikom. Sve se prelije sa malo ulja i zapeče u rerni skoro sat vremena. Rezultat je jelo koje osvaja na prvi zalogaj. Ne smemo zaboraviti ni punjene paprike. Bilo da se pune dinstanim šampinjonima i pirinčem, bilo rendanim krompirom i šargarepom, prelivene paradajz sosom i zapečene u rerni, one su nezaobilazan deo posne trpeze. Đuveč od raznog povrća sa heljdom ili pirinčem, plavi patlidžan filovan sojom i krompirom, i krompir-pirinač pljeskavice sa sosom od paradajza samo su još neke od ideja koje dokazuju da posna jela mogu biti kraljevska.

Izazov i blagodat posta na vodi

Post na vodi, koji se praktikuje prvom i poslednjom sedmicom, kao i svake srede i petka tokom strogih postova, smatra se vrhuncem telesnog podviga. Iako deluje zastrašujuće, posebno onima koji prvi put poste, uz malo veštine i ovaj period može proći ukusno i zasitno. Osnova su variva. Pasulj se može skuvati sa povrćem bez zaprške, a na kraju se može doliti malo razmućenog brašna ili griza da bi jelo dobilo na gustini. Grašak, boranija, slatki kupus - sve se to kuva na isti način, oslanjajući se na prirodne ukuse povrća i začinskog bilja.

Jedan od najzasitnijih obroka na vodi je integralni pirinač. Priprema se tako što se pomeša pola običnog, pola integralnog pirinča, pa se sa dosta vode kuva na tihoj vatri satima, dok ne upije svu tečnost i postane kremast. Može se jesti u slanoj varijanti, začinjen samo morskom so i možda malo celerovog lista, ili u slatkoj, sa dodatkom žutog šećera, suvog grožđa i seckanih oraha. Za doručak, odličan izbor su pahuljice (ovsene, ražane, ječmene) prelivene voćnim sokom ili toplom vodom, sačekane da nabubre i zaslađene medom ili seckanim voćem. Tu su i kuglice od smokava i oraha, zaslađene limunom i narandžom, koje su prava energetska bomba. Jednostavna, a efektna je i proja na vodi, gde se palenta zamesi sa mlakom vodom i vegetom, pa ispeče u plehu. Iako je izazov napraviti je da ne bude tvrda, kada uspe, ona je savršen prilog čorbama.

Ni slatkiši nisu zabranjeni. Peku se jabuke punjene orasima i cimetom. Kuva se sutlija od pirinča sa vanilom. Spremaju se "taske" - domaće testenine punjene džemom i obarene, pa posute mlevenim orasima. Čak se i kolači mogu praviti na vodi, poput čuvenih "medenih srca" gde se umesto margarina i mleka koriste kisela voda i soda bikarbona, a ukus je gotovo neodoljiv. Za sve one koji traže brzu poslasticu, banana iseckana i ostavljena u zamrzivaču, a potom umočena u glazuru od kakao praha, agavinog sirupa i rastopljenog kokosovog ulja, postaje zdrava i potpuno posna "čokoladna bananica".

Salate, namazi i predjela: osveženje na svakom koraku

Posna trpeza ne može se zamisliti bez svežih i kreativnih salata. Vitaminska salata od zelene salate, crvenog kupusa, kisele jabuke i šargarepe, sa prelivom od maslinovog ulja, limuna, vlašca i peršuna, prava je eksplozija boja i ukusa. Salata od crvenog kupusa sa tunjevinom je jednostavna i osvežavajuća: kupus se sitno isecka, pomeša sa tunjevinom iz konzerve (zajedno sa uljem), doda se malo limuna, soli, bibera i peršunovog lista. Za one koji poste na vodi, salata od pasulja sa prazilukom, kukuruzom šećercem, jabukovim sirćetom i senfom je odličan izbor, dok je salata od pirinča sa mariniranim pečurkama, rotkvicama i prazilukom savršen spoj tekstura.

Kada je reč o namazima, mogućnosti su beskrajne. Jedan od najpopularnijih je namaz od pečenog krompira, šargarepe, celera i peršuna, u koji se dodaje prepečeni kikiriki, susam, sok od limuna i beli luk. Dobije se kremasta i aromatična pasta, idealna za hleb. Za dane kada je dozvoljeno ulje, pašteta od tunjevine se pravi brzo: dve konzerve tunjevine se ocede, izgnječe, pomešaju sa malo biljnog margarina, sitno seckanim lukom i malo limuna. Ne soli se dodatno jer je kupovna tunjevina dovoljno slana. Često se pominju i sendviči sa avokadom - jednostavno se izgnječi avokado na tost, posoli, pobiberi i poprska limunom. Za one koji se dvoume da li su neki "posni sirevi" zaista posni, odgovor često leži u deklaraciji: ukoliko sadrže kazein ili mlečni protein, nisu za post. Bolje se osloniti na namaze od pasulja, leblebije ili pečenog povrća.

Predjela su prilika da se zablista. Riblje kuglice su delikates koji iznenađuje. Skuva se gusti žele od gustina i vode, pa se, kada se ohladi, pomeša sa izgnječenom tunjevinom, margarinom, senfom, malo paradajz pirea, limunovim sokom i mlevenim bademom. Oblikuju se kuglice i ređaju na celerovo lišće. Ukus je fantastičan, a badem ubija svaku potencijalnu "riblju" notu, stvarajući savršenu harmoniju. Stanglice od kikirikija, pravljene od mlevenog kikirikija, prah šećera, rastopljene čokolade i biljnog margarina, legenda su među posnim slatkišima i predjelima. Brzo se spremaju i još brže nestaju sa tanjira.

Posne pite, hlebovi i grickalice

Pite su stub posne trpeze. Pita sa sojom i pečurkama je klasik. Za fil se dinsta praziluk sa šampinjonima, dodaju prethodno natopljene sojine ljuspice, kečap i origano, pa se sve uvija u tanke kore, prethodno poprskane mešavinom vode i ulja. Pre pečenja, pita se može preliti mešavinom pola čaše piva, pola čaše ulja i praška za pecivo, što korama daje neodoljivu hrskavost. Slatke pite sa bundevom, jabukama, višnjama ili orasima su neizostavne. Posebno je zanimljiva pita sa pirinčem i prazilukom, gde je fil jednostavan, a ukus savršeno izbalansiran.

Za one koji se pitaju da li je lako napraviti posno pecivo, odgovor je da. Posne kiflice od pivskog testa su pravi hit. Brašno se zamesi sa uljem, pivom, praškom za pecivo i solju. Testo je sipkavo i slatkasto, a pivo se u pečenju uopšte ne oseti. Oblikuju se kiflice i peku na nižoj temperaturi. Tu su i slani štapići sa susamom i makom, gde se testo od brašna, belog vina i ulja razvije, pospe susamom i makom, pa se seče na trake i uvija u spirale. Za ljubitelje pice, posna verzija je iznenađujuće dobra. Testo se može napraviti i bez ulja, samo sa brašnom, kvascem i vodom. Pre pečenja se premaže tankim slojem brašna da se ne zalepi, a filuje se dinstanim šampinjonima, lukom, paprikom i paradajzom. Narendana šargarepa preko fila daje slatkoću i sočnost.

Svečani kolači i torte za velike dane

Slava ili neki drugi praznik tokom posta zahteva posebnu posvećenost, ali ne mora da znači odsustvo slatkih užitaka. Posne torte su posebna umetnost. Jedna od najpoznatijih je posna reform torta, gde se kore peku od meda, šećera, kisele vode i brašna, a filuje se filom od ušpinovanog šećera, mlevenih oraha i čokolade. Posna doboš torta oduševljava glazurom od fondana sa ekstraktom maline. Za ljubitelje voćnih ukusa, voćna torta sa višnjama, malinama ili ananasom, prelivena posnim šlagom, prava je simfonija. Posebno je zanimljiva torta sa pudingom od vanile i voćnim želeom, koja se slaže na sloju posnog keksa i na kraju preliva čokoladom. Ove torte su dokaz da se i bez jaja, mleka i putera može stvoriti remek-delo dostojno najsvečanije trpeze.

Jednostavniji, ali ništa manje ukusni, su kolači poput oblandi sa šargarepom. Ušpinuje se šećer sa malo vode, doda se sitno rendana šargarepa, korica limuna i mleveni posni keks, pa se sve sjedini sa margarinom i filuje oblande. Brzo se sprema, a ukus je osvežavajuć i drugačiji. Čokoladna salama je još jedan brzinski klasik: mleveni keks se pomeša sa rastopljenom posnom čokoladom, margarinom, šećerom i orasima, oblikuje u rolnu i stegne u frižideru. Za slavu su popularni i medenjaci, koji se mogu kupiti gotovi i samo filovati rastopljenim ratlukom i suvim grožđem za dodatnu sočnost.

Recept za posne oblande sa ušpinovanim šećerom i ratlukom je stari, provereni metod: kilogram šećera se ušpinuje, doda se pola kilograma ratluka da se rastopi, pa se u prohlađenu masu ubaci pola kilograma mlevenih oraha i premazuju se oblande. Stanglice od kikirikija, mada mogu poslužiti i kao predjelo, savršen su slatki zalogaj uz kafu. A za one koji tragaju za nečim zaista posebnim, tu je "mađarica" u posnoj verziji, sa filom od griza, šećera i margarina, ili kuglice od keksa, oraha, čokolade i soka od pomorandže. Jedna mlada domaćica je svojevremeno podelila i recept za tortu od pudinga i keksa, gde se fil od pudinga od vanile i margarina podeli na tri dela - sa kokosom, mlevenim keksom i čokoladom - pa slaže sa keksom umakanim u sojino mleko. Kreativnost zaista nema granice, a svaka od ovih poslastica potvrđuje da posna jela, naročito kolači, mogu biti gurmanski doživljaj.

Duhovna dimenzija: Više od hrane

Na kraju, iako smo prošli kroz obilje recepata i saveta, ključno je setiti se suštine posta. Post nije dijeta, niti takmičenje u izdržljivosti. To je period kada se uzdržavanjem od jake, masne i "mrsne" hrane smiruju strasti, a um i duša otvaraju za molitvu i dobra dela. Kako su mnogi mudro primetili, uzaludno je postiti na vodi i ulju, ako se istovremeno ne uzdržavamo od loših misli, ružnih reči, ogovaranja i osude. "Očistiti dušu i telo", moto je koji treba da nas vodi. Fizički post je samo podloga za duhovni, i tek zajedno oni donose pravi plod - pričešće u miru i radosti.

Nije retkost da se ljudi tokom posta čak i ugoje, upravo zato što pažnju preusmere sa količine i kvaliteta unete hrane, tragajući za najukusnijim posnim jelima i preterujući u njima. To je zamka koje treba biti svestan. Umerenost je, kao i u svemu, ključna. Post je lični podvig i svako ga prilagođava svojim mogućnostima, uz blagoslov svog duhovnika. Neko će strogo postiti na vodi, neko na ulju, a nekome će zbog bolesti ili teškog rada biti dozvoljena i riba. Bitan je put, a ne samo cilj. Pričešće nije nagrada za savršeno održan post, već lek duše i tela, koji primamo sa svešću o svojoj nedovoljnosti i sa verom u Božju milost.

Zato, dok isprobavate nove recepte za čorbice, đuveče, punjene paprike ili čokoladne torte, setite se da je najvažniji sastojak ljubav. Ljubav prema Bogu, prema bližnjima i prema sebi, koja se ogleda u brizi za svoje zdravlje, ali i u neprestanoj borbi da postanemo bolji ljudi. Neka vam je svima blagosloven post, neka vas hrana krepi za dobra dela, a vreme provedeno u molitvi i tišini donese mir koji prevazilazi svaki razum. Bilo da ste iskusni postač ili neko ko tek kreće ovim putem, neka vaša trpeza bude skromna, ali srce ispunjeno radošću i zahvalnošću. Prijatno i na zdravlje!